Краткорочни циљ обука је да се унапреде знање и вештине универзитетских наставника да предају своје на енглеском језику. То укључује не само побољшање њихових језичких вештина, већ значајније њихово знање и вештине у дидактици на страном језику, користећи приступ енглеског као средства наставе (ЕМИ).
Средњорочно гледано, показало се да ове врсте обука утичу на ставове наставника, тј. да их инспиришу да обезбеде наставу својих предмета на енглеском језику, изложе своје студенте релевантном вокабулару и пруже могућност да користе професионални језик са стручњацима у својој области.
Подаци указују на то да је дошло до позитивне промене у перцепцији учесника у погледу њиховог знања и вештина након завршетка обука, што су показали и резултати испитивања задовољства обуком.
На крају, обуке су имале и веома важну додату вредност у вези са својим друштвеним аспектом. И предавачи и полазници су остварили нове професионалне и личне везе, имали прилику за вршњачко учење, умрежавање и успостављање контаката са колегама из других академских области, што ће врло вероватно имати додатни утицај на сарадњу на индивидуалном, а самим тим и на институционалном нивоу.
До сада је 744 предавача успешно завршило обуку у укупно пет спроведених циклуса:
- Први циклус (2019−2020) успешно је завршило 176 предавача (36 са Универзитета у Београду, 40 са Универзитета у Новом Саду, 62 са Универзитета у Нишу, 35 са Универзитета у Крагујевцу);
- Други циклус (2021−2022) успешно је завршило 149 предавача (37 са Универзитета у Београду, 33 са Универзитета у Новом Саду, 42 са Универзитета у Нишу, 37 са Универзитета у Крагујевцу);
- Трећи циклус (2022−2023) успешно су завршила 153 предавача (40 са Универзитета у Београду, 52 са Универзитета у Новом Саду, 37 са Универзитета у Нишу, 24 са Универзитета у Крагујевцу);
- Четврти циклус (2023−2024) успешно су завршила 133 предавача (46 са Универзитета у Београду, 42 са Универзитета у Новом Саду, 23 са Универзитета у Нишу, 22 са Универзитета у Крагујевцу).
- Пети циклус (2024-2025) успешно су завршила 133 предавача (32 са Универзитета у Београду, 38 са Универзитета у Новом Саду, 41 са Универзитета у Нишу, 22 са Универзитета у Крагујевцу).
